У повељи хиландарској болници 1379/80. године, кнез Лазар каже: „Пошто сам видео да земаљско богатство ништа није користило господарима који су били пре нас, јер се од њих узело и другима предало, а надају се да приме само од онога што су богу предали...“ Око 1400. године књегиња Милица у повељи хиландарском пиргу Св. Василија, на мору, говори: „Јер и ми, видевши како ништа не помаже господи која су била пре нас земаљско богатство, јер им се одузе и другима предаде, само од онога очекујући да приме што Богу уручише...“ Мисао је иста оно што је земаљско, непоуздано је и некорисно, а истинска, вечна вредност је у богоугодним делима. Иста мисао ових супружника, одбацивање земаљских вредности и тежња за вечним, јесте исходиште Лазаревог оппредељења за царство небеско. Супротност небеског и земаљског лежи у основи средњовековне филозофије. На њој је српски народ градио и гради своја дела, почев од Немање и Св. Саве, преко деспота Стефана Лазаревића и свих других подвичника који су земаљској власти поставили духовни подвиг.
О значају деспота Стефана Лазаревића, сина кнеза Лазара и кнегиње Милице, ктитора Манастира Наупаре, али и многих других у Србији, о његовом значају за духовно очување српског идентитета и коначно значају очувања таквог идентитета, говори ова Манифестација. Испреплитана духовним и световним, у њеном програму учествују најзначајнија имена српске културе и српске духовности.
Свој музички дипринос наставку традиционалног обележавања манифестације Дани Деспота Стефана у манастиру Наупаре 2010. године дали су и чланови Удружења фрулаша "Адам Милутиновић". из Крушевца - Ранђел Минић, Милован Милошевић, Милисав Јовановић, Милорад Мијајловић, Слободан Цакић, Раде Кошанин и Милослав Милосављевић.
Фото: Раде Кошанин у музичком наступу, манастир Наупаре, 13.08.2010.
Нема коментара:
Постави коментар